Ježeva Kućica (Drugi Dio)

Požuri lija,nečujna sjena,paperje meko noga je njena.Dok juri tako uz grobni muk,pred njom, na stazi, stvori se vuk. Grrrr,kuda žuriš,kaži-der lovcu;možda si,negdje,pronašla ovcu?Idem da doznam lija sve duva zašto jež kuću toliko čuva.
Eh, kuća.trice!Veli vuk zao.Ta ja bi svoju za jagnje dao!Poći ću s tobom,jer volim šalu,hoću da vidim ježa budalu!Dok jure dalje brzo k'o strijela, srete ih medo,prijatelj pčela.Sumljiva žurba medo ih gleda možda ste našli jezero meda?Ne, nego maštu golica moju,zašto jež voli
kućicu svoju. Kućica, glupost!Moje mi njuške,
svoju bih dao za gnjile kruške.Za satić meda
dat' ću je svakom! Govori medo na jelu lakom.


Poći ću s vama, jer volim šalu,hoću da vidim ježa budalu! Sve troje jure k'o divlja rijeka,odjednom evo kaljuga neka.Divlja se svinja u njoj banja,pospano škilji i jelo sanja.Hr-nji, junaci,sumnjiva trka,
negdje se,valjda, bogovski krka?!Poskoči svinja uz mnogo graje, a vuk joj nato odgovor daje: Tražimo razlog,blatnjava zvijezdo,zašto jež voli rođeno gnijezdo!Rođeno gnijezdo!Tako mi sala, za pola ručka ja bih ga dala!Poći ću s vama,jer volim šalu, hoću da vidim ježa budalu! Svi jure složno
ka cilju svom, kuda god prođu prasak i lom! Pristigli ježa,glede:on stade kraj neke stare bukove klade. Pod kladom rupa,tamna i gluha,prostirka u njoj od lišća suha.Tu Ježić uđe,pliva u sreći, šušti i pipa gdje li će leći. Namjesti krevet,od pedlja duži,zijevnu,pa leže i noge pruži. Sav blažen,sretan,
niže bez broja:Kućico draga,Slobodo moja!Palato divna,drvenog svoda,kolijevko meka, lisnatog poda,uvijek ću vjeran ostati tebi,nizašto ja te mijenjao ne bi'!U tebi živim bez brige,straha i branit ću te do zadnjeg daha! Medvjed i svinjai s njima vuja grmnuše gromko prava oluja:Budalo ježu, bodljivi soju,zar tako cijeniš straćaru svoju?!Koliba tvoja prava je baba,krov ti truo,prostirka slaba.
Štenara to je,tijesna,i gluha,sigurno u njoj imaš i buha!Kućicu takvu,hvališo mali,za ručak dobar svakom bi dali!Rekoše tako njih troje, ljuti,dok mudra lija po strani šuti. Diže se Ježić, oči mu sjaje, gostima čudnim odgovor daje:Ma kakav bio moj rodni prag,on mi je ipak mio i drag. Prost je i skroman,ali je moj,tu sam slobodan i gazda svoj.Vrijedan sam,radim,bavim se lovomi mirno živim
pod svojim krovom.To samo hulje,nosi ih vrag za ručak daju svoj rodni prag! Zbog toga samo,
lude vas troje,čestite kuće nemate svoje.Živite,čujem,od skitnje,pljačke i svršit ćete naopačke!
To sluša lija,pa sudi zdravo:Sad vidim i ja,jež ima pravo!To reče, klisnu jednom ćuviku, a ono troje
digoše viku:Jež nema pravo,nastranu šala;a i ti,lijo,baš si budala!Šta dalje bješe,kakav je kraj?
Pričat ću i to,potanko, znaj.Krvnika vuka,jadna mu majka,umlati brzo seljačka hajka.Trapavog medu,oh, kuku,lele,do same smrti izbole pčele.I divlja svinja pade k'o kruška,smače je zimus lovačka puška.Po šumi, danas,bez staze,puta Ježurka Ježić lovi i luta.Vještak i majstoru poslu svom, radi i čuva rođeni dom.